Estetska hirurgija

21. veka skladan je spoj nauke, umetnosti i veštine, a to će reći visoke tehnologije i Kanona idealnih mera koji gospodari u prirodi sa – sofisticiranom hirurškom veštinom. Na tim principima je primenjujemo na našoj klinici. Suštinska je povezanost između Estetske hirurgije i pojma lepog, harmoničnog i prijatnog za oko. Nano Klinika BRANT na jedinstven način kombinuje NANO-IMPLANTATE, NANO-FILERE , NANO-BIONIKE  i druge proizvode Nanotehnologije i Biotehnologije sa onim što je u prirodi prepoznato kao Kanon idealnih proporcije – idealne lepote – ili ZLATNI PRESEK. Iako prisutan u umetnosti i arhitekturi još od antičkih vremena Zlatni presek sve do današnjih dana predstavlja – najlepši oblik i najskladniju proporciju. Primena Zlatnog preseka u – planiranju estetskih zahvata na licu i telu pacijenata značajno je uticala na visoke rezultate koji se postižu – znalačkom sinergijom visoke tehnologije i umetnosti. U saradnji sa vodećim svetskim proizvođačima u prilici smo da našim pacijentima ponudimo najnovija tehnološka dostignuća i estetske zahvate i intervencije . Neki od njih su svojevrsna- estetska revolucija u neinvazivnom načinu rada sa fascinantnim nano-tech materijalima.

Nano Klinika BRANT prva je na ovim prostorima u uvela  NANO-IMPLANTATE, NANO-FILERE i NANO-BIONIKE u Estetsku hirurgiju koji svojim izvanrednim svojstvima (biokompatibilnost, hidrofilnost, plastičnost, stabilnost, dugotrajnost) udruženim sa znanjem, veštinom i iskustvom naših doktora, uzdižu Estetsku hirurgiju na najviši nivo – do ESTETSKE RESTAURACIJE!

Nano Klinika BRANT u svom pristupu estetkim zahvatima na jedinstven način kombinuje Hi-Tech proizvode NANOTEHNOLOGIJE i BIOTEHNOLOGIJE sa onim što je u prirodi prepoznato kao – KANON IDEALNE PROPORCIJE.

Estetskoj hirurgiji bio je neophodan – Zlatni standard idealnog izgleda lica i tela ili Kanon idealnih proporcija. Taj Kanon poznat je u umetnosti i arhitekturi kao ZLATNI PRESEK i predstavlja najskladniji oblik i najlepšu proporciju. Idealni izgled ljudskog lica i tela u potpunosti je podređen Zlatnom preseku – vidimo ga kod antičkih skulptura Fidije, Praksitela, Polikleta… ili kod Mikelanđelovog – “Davida”. Vekovima predstavljajući Kanon idealne lepote lica i tela izražava se kroz razmeru gde se  MANJE PREMA VEĆEM odnosi isto kao VEĆE PREMA CELINI i koja se još naziva i “Božanska proporcija”. Bilo je očekivano da je primena Zlatnog preseka (Kanon idealnih mera) značajno uticala na planiranje estetskih zahvata, ne samo na licu već i kod niza estetskih intervencija na telu pacijenata. Ta definisana materijalizovana razmera:

                          

može se radi poređenja preneti na konture lica (brada, usne, vilični uglovi, nos, oči, jagodične kosti, čelo) ili delove i konture tela (ramena, grudi, struk, bokovi, bedra, listovi) i – utvrditi sva odstupanja od idealnih mera (izgleda) tih struktura – a da bi prilikom estetske intervencije postigli harmoniju i sklad što bliži Kanonu idealnih mera odnosno – Zlatnom preseku. Vrhunski estetski rezultati postignuti u dugogodišnjoj praksi dokazali su ispravnost takvog pristupa. Jedna od premisa bila je i da se isključe nedoumice i lični ukus lekara i da se postignuti estetski rezultati uzdignu na nivo objektivnog, univerzalnog i harmoničnog sa prirodom.

DirektorNano Klinike BRANT dr Branko Trklja intenzivno se bavio i istraživao ovu problematiku još u vreme specijalizacije na VMA krajem devedesetih godina, videći je kao veliki stručni izazov, ali i zbog afiniteta koji ima prema klasičnoj umetnosti! Zato je bilo za očekivati da sopstvena saznanja o komplementarnosti između Estetske hirurgije i umetnosti sa jedne strane i novih tehnologja sa druge, primeni u svakodnevnoj praksi na našoj klinici.

“Zlatni presek gospodari u estetskoj hirurgiji Nano Klinike BRANT zato što gospodari u prirodi.”

Nano Klinika BRANT je gotovo u isto vreme počela da primenjuje Zlatni presek u planiranju estetskih zahvata i intervencija kada i nekoliko poznatih klinika u Švajcarskoj, Italiji i SAD.

“U svakom poslu koji je vezan za vrhunsku estetiku, kvalitet mora biti iznet do kraja, do svakog detalja.Takav pristup uzdiže ono što se radi i stvara i daje mu – poseban kvalitet. Zato u pripremi intervencije na našoj Klinici primenjujemo proračun, odnosno premer prema – Zlatnom preseku. Svugde gde vidimo izuzetnu lepotu i sklad, najčešće ćemo otkriti prisutnost Zlatnog preseka – te savršene srazmere između struktura i celine.”

Nano Klinika BRANT je preko MINATEK-a najvećeg razvojnog centra za Mikro – Nano – Tehnologiju u Evropi smeštenog u Grenoblu, neprestano na izvoru najnovijih otkrića u nanotehnologiji i njihovoj primeni u medicini. Jer u 21. veku Estetska hirurgija je skladna kombinacija nauke i umetnosti, najsavremenije tehnologije i estetike i harmonije koja gospodari u prirodi, tako je mi vidimo i tako je primenjujemo. U saradnji sa vodećim svetskim proizvođačima u mogućnosti smo da našim pacijentima ponudimo najnovija tehnološka dostignuća, operativne zahvate, intervencije i terapijske procedure u domenu Estetske hirurgije, Estetske anti – aging medicine i Estetske radiotalasne hirurgije. Neke od najnovijih estetskih zahvata i procedura koje se rade na našoj klinici su svojevrsna estetska revolucija kako po pristupu problemu i načinu rada, visoko postavljenom BRANT standardu, tako i po revolucionarno novim nano – tech materijalima.

Zlatni presek

Šta je ZLATNI PRESEK?

“Sve što je lepo ne oskudeva u pravilnoj meri” zapisao je Platon.

Proporcija – ZLATNI PRESEK je traženi zakon lepote koji se nalazi u međusobnoj srazmeri između pojedinih njegovih delova i delova prema celini – veće prema manjem odnosi se kao veće preme celini u srazmeri 1:1, 618.. Kroz istoriju od Egipćana, Vavilonaca i Antičkih Grka, preko renesansnih majstora Da Vinčija, Mikelanđela, Direra, Botičelija.. smatran je najprijatnijim za oči, najlepša proporcija i najskladniji oblik. Prepoznat je u prirodi još od vremena prvih piramida i vavilonskih kula i označen kao vid savršene prirodne podele sklada i ravnoteže. Idealna anatomija ljudskog tela i kontura lica u potpunosti je podređena Zlatnom preseku (skulpture Fidije, Praksitela, Mikelanđela, slike renesansnih majstora) koji vekovima predstavlja Kanon idealne lepote lica i tela poznat i kao “Božanska proporcija” po nazivu dela Luke Pacolia o Zlatnom preseku, napisanog u renesansnoj Italiji.

Zlatni presek se definiše kao:
kraći deo : duži deo = duži deo : celina
Označen je koeficijentom Φ čija je vrednost :
Φ = 1 : 1,6180339887 = 0,618…

Zlatni presek i Estetska hirurgija

Čovek je obdaren osećajem za lepo, za sklad i harmoniju. Doživljaj lepog povezan je sa strukturama našeg mozga, koji kao lepo vidi sve ono u čemu postoji određeni red i sklad. Osećanje lepoga se javlja kao reakcija na celinu, na strukturu koju čini više elemenata koji su u- harmoničnom odnosu. Ključ je zaista u skladu, srazmeri i harmoniji između elemenata, koje opažamo kao „lep oblik”. Kada ocenjujemo lepotu nečijeg lica i tela nesvesno procenjujemo koliko su njegova leva i desna strana simetrične, kakve su njegove proporcije, koliko je između kontura lica i kontura tela zastupljen idealan odnos! Doživljaj lepog i skladnog moguće je definisati idelnom merom (Kanon) koji je od antike poznat kao – ZLATNI PRESEK. Egzaktno je utvrđeno da se kod lepih ljudi sa pravilnim crtama lica javlja Zlatni presek u vidu idealnih proporcija između struktura lica. Pojavljuje se i kada se lice posmatra iz profila. Ali se nijedno ljudsko lice u potpunosti ne uklapa u idealne proporcije. Kod lepih ljudi ta su odstupanja nekad jedva primetna, kod onih koji to nisu – odstupanja su upadljivo veća. Sve studije koje su rađene u svetu ukazuju da je privlačnost lica u direktnoj razmeri sa pravilnošću crta lica odnosno sa geometrijom iz Kanona idealnih proporcija i Zlatnog preseka. Zato je u Estetskoj hirurgiji bio – neophodan Zlatni standard idelnog izgleda lica i tela, tačno definisana materijalizovana mera koja bi se poređenjem mogla preneti na konture lica pacijenta i konture i delove tela – a zatim utvrditi odstupanje od idelnog – da bi prilikom korektivne intervencije postigli srazmeru i sklad što bliži – idealnom. Ta spoznaja je značajno uticala na pristup planiranju esteskog zahvata. Primena u praksi pokazala je ispravnost takvog pristupa Premisa je bila da se isključe nedoumice i lični ukus lekara i da se pristup uzdigne na nivo – objektivnog, univerzalnog i harmoničnog sa prirodom. Estetska hirurgija, često nije samo na nauci utemeljena veština nego i –  svojevrsna umetnost. Zato ne treba da čudi – da su svetski poznata imena u ovoj grani hirurgije – ljudi sa izrazitom umetničkom crtom i talentom, a koji su u isto vreme veliki poklonici i poštovaoci umetnosti u svakom njenom obliku – slikarstva, skulpture, arhitekture, muzike i književnosti.

To možete čuti od nih samih i možete videti u načinu na koji rade i stvaraju.

A kako je ZLATNI PRESEK od antike kroz vekove došao do standarda u Estetskoj hirurgiji? Sledeći ideje Pitagore, Platona i Aristotela o lepom i skladnom u traganju za savršenim proporcijama dovelo je umetnike stare Grčke do uspostavljanja Kanona idealnih proporcija za prikaz ljudskog tela i lica. Vanvremenska umetnička dela Fidije, Praksitela, Polikleta, Mirona… na najlepši način ovekovečile su lepotu ljudskog tela i lica, upravo kroz upotrebu Kanona idealnih proporcija čiju suštinu čini Zlatni presek ili –“Divina proportione – Božanska proporcija”.

Danas najpoznatije proporcionalno obeležavanje čoveka izvedeno je na crtežu – Leonarda Da Vinčija. Kao jedan od simbola italijanske Renesanse, Leonardo je pokazao veliki interes i za matematiku umetnosti i prirode. On je kao i Pitagora, uradio kompletnu studiju figure čoveka i pokazao kako su njeni različiti delovi u proporciji Zlatnog preseka.

Na Leonardovom crtežu ljudsko telo je ucrtano u kružnicu i kvadrat. Visina čoveka jednaka je širini rastvorenih ruku. Postavljanjem ruku i nogu u dijagonalu čovek postaje centar kružnice. Međutim, kako je navedeno do tih zaključaka Leonardo nije došao sam. Crtež je zapravo interpretacija dotadašnjih antičkih saznanja o proporcijama ljudskog tela (Pitagore, Platona, Aristotela), a koje je objedinio rimski arhitekta Vitruvije (I vek p.n.e.). Vitruvije je bio prvi koji je ucrtao ljudsko telo u kružnicu čiji se centar nalazi u pupku (umbo), dok dodiruje krajeve raširenih ruku i nogu. Leonardo je ovaj postupak izmenio na taj način što je ruke raširio u pravoj liniji, a noge skupio, tako da je kvadrat opisan oko tela imao presek dijagonala nešto iznad pubisa, odnosno nešto niže od pupka. Zatim je studiju zlatnog preseka uradio na licu, uspostavljajući idealne odnose crta i kontura lica, pa je tako postavio – Kanon idealne lepote lica i tela – ZLATNI PRESEK čoveka.

U Renesansi je, pored Leonarda, proporciju ljudskog tela razrađivao je i nemački slikar – Albreht Direr.

U Novom veku Zlatni presek dobio je novo značenje i novu upotrebnu vrednost u arhitekturi, umetnosti, muzici, dizajnu, ali i Estetskoj hirurgiji, pa tako polovinom 20. veka francuski arhitekta – Le Corbusier 1945. godine uvodi u teoriju i praksu sistem proporcija zasnovan na Zlatnom preseku, primenjen na čoveku, kao i modularni sistem – modulor.

A u 21. veku spajanjem kreativnosti, umetnosti i novih tehnologija – Estetska hirurgija ostvariće novi kvalitet koji je doskoro izgledao nedosotižan.

Zlatni presek i Psihologija

Pre više od sto godina psiholog – Gustav Fehner (1876) napravio je eksperiment koji je otada više puta ponavljan. Izabrao je hiljadu pravougaonika različitih dimenzija koji se obično vide u svakodnevnom zivotu – igrajuće karte, okviri prozora, papir za pisanje, omot za knjige i sl. Zatim je predstavio pravougaonike hiljadama individua i ponudio im da izaberu jedan, bez nekog određenog kriterijuma selekcije. Ispitanicima je ponuđeno 10 pravougaonika (iz svakodnevnog života) različitih razmera (odnosa stranica). Najveći broj ispitanika izabrao jedan određeni sa razmerama 21:34 kao najlepši (pravougaonik čije proporcije stoje u odnosu Zlatnog preseka 1:1,61803..). Mi znamo za taj odnos brojeva: jos od doba starog Egipta i antičke Grčke, Platona u “Teetetu” i Euklida u 10 knjizi “Elemenata” govorimo o dinamičkoj simetriji, odnosno o Zlatnom preseku. Što je to?

Definicija zlatnog preseka govori o razmeri, a to znači o odnosu dvaje veličina:
“manji deo prema većem odnosi se jednako kao veći deo prema celini” Ili
“manje : većem = veće : celina” tj.  A : B = B: (A+B)

Pitanje koje može da bude interesantno za nas jeste: zašto podela jedne linije na dva dela, tako da se manji deo odnosi prema većem kao veći prema celini, pokazuje više sklada od ostalih podela? Zašto brojne geometrijske figure koje proizilaze iz Zlatnog preseka, kao to su pentagon, dekagon, dodekaedar, ikosaedar, izvesne spirale, itd., eksploatisane često u arhitekturi i dekorativnim umetnostima, pružaju oku više zadovoljstva od ostalih? Pitanje je utoliko interesantije što se već odavno zna da je princip Zlatnog preseka duboko ukorenjen u osnovi prirodnih procesa, da se pojavljuje u mnogim oblicima organske prirode, kako biljnog tako i životinjskog sveta i da se pokazuje i kao princip organskog rasta.

Cajzing potvrđuje ove činjenice:  pupak deli ljudsko telo po principu Zlatnog preseka, a članci prstiju stoje međusobno u istom odnosu.
Fehner se zapitao: da li je Zlatni presek duboko uronjen u psihi čoveka – taj magični broj koji je već bio poznat i svuda prisutan u prirodi, umetnosti, nauci i matematici. Saglasno sa Hantlejom 1970, Fehnerov eksperiment je ponovio Vitman, Lalo i Torndajk – svi vodeći psiholozi svoga vremena i svi su dobili – slične rezultate.